"Sistemska" lutanja u Srbiji traju previse dugo - kostaju mnogo i jos ce vise.

Scholarly Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: Serbian, abstract: Sistemska lutanja u Srbiji traju previ e dugo i ko taju i ko ta e mnogo §Skupno nas ko taju, i tek e ko tati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tr i ni sistem treba i mo emo da uspostavimo, a druga, na koji na in se to najbezbolnije mo e ostvariti u konkretnoj situaciji.§Vi edecenijska tumaranja pre sada njih zabluda§Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogre ne:§1) da se tr i ni privredni sistem mo e ostvariti kao socijalisti ki, nekapitalisti ki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na na in kako takav sistem mo emo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.§I tako je to tumaranje trajalo godinama, ak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da e ovaj put biti prona eno ono pravo . A to pravo nikako da se na e i nije se ni moglo na i na gore pomenutim pogre nim premisama. §Samo formalna prekretnica nakon 2000. godine§Nakon 2000 godine zaista je do lo do bitnih promena. Ali u emu su se one su tinski sastojale? U ekonomskom pogledu, su tina je bila u tome da je ve vladaju em (danas se ve vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, ta nije re eno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadr ane dve, samo donekle izmenjene, te ka zablude.§Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tr i te odnosno tr i na privreda je nagla eno tretirana kao efikasniji aran man ekonomske aktivnosti od bilo koje netr i ne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbe nost tranzicija iz netr i ne (ili quasi tr i ne) u tr i nu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah emo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.§Ako se ne precizira ta se podrazumeva pod tr i nom privredom, prethodna re eno je lakonsko ciljno odre enje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razli ita proizvoljna poimanja. Najop tije se mo e re i da pod tr i nom privredom podrazumevamo neki aran man ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Ka emo neki, jer on nije jednozna no odre ene ve ispoljava kao dosta iroka skala, koja se prote e od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izme u samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.