Crni labud

Pred nama je nova, deveta zbirka pesama CRNI LABUD pesnika Vladana D. Jovanovica. Zbirka sadrzi devedeset i sedam pesama. Osim njih nekoliko, pesme su napisane u cetiri tercine, sto je inace karakteristicno za Jovanovicevu pozniju poeziju. Takodje, osim par pesama („Vernik", „Nedelja"), cela zbirka je „nabijena" ljubavnim, lirskim pesmama inspirisanim odredjenim ili imaginarnim zenama. Jovanovic peva o ljubavi u fizickom, platonskom ili, pak, spinozistickom smislu. Iako je nezahvalno da autor objasnjava svoje pesme, ovde valja napraviti jedan izuzetak. Naime, u dosta pesama se pojavljuju izrazi „ludilo" i „ludaci". O cemu se tu radi? Pesnik ovde polazi od stare podele ludila ili tzv. ludila na: klinicko, pesnicko i ljubavno, odnosno zaljubljenicko. Naravno da je u pesmama ove zbirke ono prvo (klinicko) iskljuceno. Strofe su pune metafora, sto zbirci daje poseban „ukus". U dosta pesama kao simboli pojavljuju se boje, najcesce zelena kao simbol mladosti. Uopste uzev cela zbirka je na tragu francuskih simbolista, ciji je guru Stefan Malarme izrekao srz simbolizma: „Nazvati jednu stvar pravim imenom znaci ukinuti tri cetvrtine uzivanja u pesmi, koja je stvorena da se sve odgoneta malo-pomalo". To vazi i za naziv i moto ove zbirke pesama. (Autor)